Вести које нису баш веселе превара е-поште
Анализирајући садржај е-порука 'Вести које нису баш веселе', стручњаци за сајбер безбедност су закључили да се ради о лажним нежељеним порукама које имају за циљ да промовишу тактику сексуалне изнуде. Ова тактика функционише кроз познати образац: пошиљалац наводи да је заразио уређај примаоца малвером, наводно снимивши сексуално експлицитни видео примаоца, и прети да ће га објавити осим ако се јавно не плати откуп. Од кључног је значаја нагласити да су све тврдње у овим имејловима у потпуности измишљене и да им не треба веровати.
Вести које нису баш веселе Преварне е-поруке покушавају да изнуде жртве лажним тврдњама
У спорним имејловима се наводи наводна повреда уређаја примаоца, тврдећи да је пошиљалац заразио систем малвером у сврху надзора. Наводно је небезбедан софтвер коришћен за издвајање личних података примаоца, укључујући снимке њихових активности током посете веб локацијама намењеним одраслима. Ови снимци су затим изманипулисани у видео, супротстављајући примаочеву сексуалну активност са садржајем који су гледали.
Имејлови прете да ће дистрибуирати овај компромитујући снимак контактима примаоца путем е-поште, друштвених медија и платформи за тренутне поруке у року од 48 сати осим ако се не плати откуп од 1200 УСД у биткоин криптовалути. Поред тога, пошиљалац прети да ће открити примаочеву историју прегледања, акредитиве за пријаву и друге приватне податке.
Након исплате откупнине, у имејловима се тврди да ће малвер бити уклоњен, а снимљени подаци обрисани. Међутим, примаоци су упозорени да неће моћи да уђу у траг или да предузму правне мере против пошиљаоца. Такође су упозорени да не покушавају да избришу садржај или форматирају уређај, пошто су подаци који се чувају ради откупнине наводно већ у поседу пошиљаоца.
Неопходно је нагласити да су ови мејлови лажни и да су све информације садржане у њима потпуно лажне. Сходно томе, уређаји примаоца нису били заражени, никакви подаци са њихових налога или система нису били компромитовани, нити су направљени снимци њихових активности.
Жртве лажних е-порука, као што су „Вести које нису баш веселе“, често трпе финансијске губитке. Приметно је да су трансакције криптовалута које се користе за плаћање практично непрегледне и неповратне, због чега жртве не могу да поврате своја средства.
Безбедносни савети за избегавање заразе малвером и инсталирање сумњивих апликација
Од суштинске је важности да будете опрезни када радите са различитим облицима електронске комуникације, укључујући е-пошту, директне поруке (ДМ)/приватне поруке (ПМ), текстуалне поруке (СМС) и друге платформе за размену порука. Изричито саветујемо да не отварате прилоге или да кликнете на везе у сумњивим или нерелевантним порукама, јер могу садржати небезбедан садржај.
Злонамерни софтвер се може дистрибуирати на друге начине изван нежељене е-поште. Стога, корисници треба да буду опрезни док претражују интернет, јер лажни и небезбедни садржаји на мрежи често изгледају легитимно и безопасно.
Поред тога, препоручује се преузимање софтвера само из званичних и проверених извора. Корисници такође треба да активирају и ажурирају програме користећи алате које обезбеђују легитимни програмери, пошто алати за илегалну активацију („крековање“) и програми за ажурирање трећих страна могу да садрже малвер.
Да би се обезбедио интегритет уређаја и безбедност корисника, најважније је имати инсталиран и редовно ажуриран поуздан софтвер за заштиту од малвера. Сигурносни софтвер треба да се користи за обављање рутинских скенирања система и уклањање свих откривених претњи или проблема. Овај проактивни приступ помаже у заштити од потенцијалних инфекција малвером и побољшава укупну сајбер безбедност.
